Састојећи се од бамбусовог оквира и површине направљене од нежно осликаног мианжија или пижија – врсте танког, али издржљивог папира углавном направљеног од коре дрвета – кинески кишобрани од уљаног папира дуго су се сматрали симболом кинеске традиције културног занатства и поетске лепоте.
Осликани тонгјоуом – врстом биљног уља које се екстрахује из плода тунг дрвета које се често налази у јужној Кини – како би били водоотпорни, кинески кишобрани од уљаног папира нису само инструмент за заштиту од кише или сунчеве светлости, већ и уметничка дела која поседују богат културни значај и естетску вредност.
Историја
Са историјом дугом скоро два миленијума, кинески кишобрани од уљаног папира спадају међу најстарије кишобране на свету. Према историјским записима, први кишобрани од уљаног папира у Кини почели су да се појављују током династије Источни Хан (25-220). Убрзо су постали веома популарни, посебно међу књижевницима који су волели да пишу и цртају по површини кишобрана пре него што би се нанело водоотпорно уље како би показали своје уметничке вештине и књижевни укус. Елементи из традиционалног кинеског сликарства тушем, попут птица, цвећа и пејзажа, такође су се могли наћи на кишобранима од уљаног папира као популарни декоративни обрасци.
Касније су кинески кишобрани од уљаног папира донети у Јапан и тадашње древно корејско краљевство Гоџосон током династије Танг (618-907), због чега су у те две нације били познати као „Танг кишобрани“. Данас се и даље користе као додатак за женске улоге у традиционалним јапанским драмама и плесовима.
Током векова, кинески кишобрани су се проширили и на друге азијске земље попут Вијетнама и Тајланда.
Традиционални симбол
Кишобрани од уљаног папира су неизоставни део традиционалних кинеских венчања. Црвени кишобран од уљаног папира држи проводаџија док младу дочекује у дому младожење, јер се верује да кишобран помаже у одбијању лоше среће. Такође, пошто уљани папир (јожи) звучи слично речи за „имати децу“ (јоузи), кишобран се сматра симболом плодности.
Поред тога, кинески кишобрани од уљаног папира често се појављују у делима кинеске књижевности како би имплицирали романтику и лепоту, посебно у причама смештеним јужно од реке Јангце, где је често кишовито и магловито.
Филмске и телевизијске адаптације засноване на чувеној древној кинеској причи „Мадам Бела Змија“ често приказују прелепу хероину која се претворила у змију, Бај Сужен, која носи нежни кишобран од уљаног папира када први пут упознаје свог будућег љубавника Сју Сијана.
„Сам, држећи кишобран од уљаног папира, лутам дугачком, усамљеном стазом по киши...“ каже се у популарној модерној кинеској песми „Стаза на киши“ кинеског песника Даи Вангшуа (у преводу Јанг Сјањија и Гледис Јанг). Овај суморни и сањиви приказ је још један класичан пример кишобрана као културне иконе.
Округла природа кишобрана чини га симболом поновног окупљања јер „округло“ или „круг“ (јуан) на кинеском такође носи значење „окупљања“.
Извор из Globa Times-а
Време објаве: 04.07.2022.